Čudo
Pozdrav ljudovi,živ'li 
Kako ste mi?
Nadan se dobro...
Evo virovali ili ne,inspiraciju za pisat ovaj post dobila san danas na satu hrvatskog razrednica prepričavala jednu novelu,ja i ova šta sidi do mene umirale smo od smija
Evo ovako:
Radi se o liku koji je ima curu jako dugo vrimena,ali je istovremeno bija kolekcionar ključeva.I sad,on njoj pokloni najbolji ključ iz svoje zbirke.Ima je tada oko 17 godina,a poklonija joj ga je jer je mislija da će život provest s njon.I šta se desi-to lito dođe neki zgodni frajer na otok i ona ode s njim,ovoga ostavi,uda se u split i naravno ima ključ.
Kolekcionar (da ga ne zoven onaj) ostane jadan i sam, u teškoj depresiji,godinama i godinama,bez volje za živit,jedva se krpajući. Ta ženska dugo nije mogla imat dicu,i nakon šta je napokon zatrudnila,tila je krstit dite iako joj je muž bija zadrta komunjara, te šalje pismo kolekcionaru kako bi ona tila da on bude kršteni kum njenom ditetu. On kad je vidija pismo, užasno se šokira jer nakon 15 - 20 godina šta se uspija skrpat zbog patnje za njon, opet su mu navrli svi osjećaji iz mladosti. Al šta će jadan čovik, ipak spremija stvari i zaputija se u Split. I stiga on tako tamo,upozna joj muža,smjestija se u sobu i navečer je shvatija kako ne može on to sve izdržat pa se iša obisit o kvaku od prozora.I kako je on ipak čovik od trideset i nešto godina,kvaka nije mogla podnit njegovu težinu,pa je pukla i pa je na pod.Kako su čuli tresak muž i žena su mu uletili u sobu i našli ga u sobi i to polugolog kako leži prosut po podu, te ga komunjara diže u naručje kao neko malo dite i vrati ga nazad u krevet.
I to je kraj novele.....
ja san mislila da će on zatražit nazad ključ, kažen van,umirali smo od smija.
Pozdrav prvo suradniku,zatim svima ostalima i velika pus@@@
ostavi trag… (12) | printaj. | x | ^
:.:.:.:.:.:.:....
Pozzzzzdraaaaaaaaaaaaaaaaaaaavvvvv ljudovi!!!
Evo napokon je petak,moj najdraži dan u tjednu,a mogu vam reći da mi je ovo jutro super
Maloprije sam bila na patronaži na praksi i mislila se oće li sve to do 11 uri biti gotovo,a završila točno u 9
Evo trenutno san u knjižnici, moran tražit literaturu o nedonoščadi za nekakav referat.Pomalo počinjen pripremat se za faks,učit anatomiju
al dobro,sve je to kul
Dani mi u zadnje vrime užasno brzo prolaze da je to nešto nemoguće.Ne mogu virovat da iman još samo 2 miseca škole...........
Koliko me god živcirala ta srednja, opet će mi nekako falit......
Tako je to u životu,godine prolete a da se ni ne okrenete
No svejedno ima nešto šta zauvik ostaje u nama,a to su uspomene o kojima ćemo uvik pričati i jednog dana dosađivati malđima od sebe,haha
Znan kada meni ćaća uvati pričat o tome kako su oni izlazili,svirali,tukli se,koga su sve tukli,kad ih je pribilo,haha,pomislin u sebi nešto u smislu:"Ma pusti me čovječe,svaki put ovako,neman vrimenaaaaaaaaa"
Sve mi je to sad tako smišno........Al dobro.......
Tribale su nam doći cure iz Splita na razmjenu učenika,al nisu i neće uopće.Inače bi mi to smetalo,al sad mi iz nekih određenih razloga odgovara
hehe
Nadan se da je i vama petak dobar dan...
Izađite,uživajte,zabavite se
Pozdrav suradniku,pa svima vama ostalima i velika pus@@@@@@
ostavi trag… (8) | printaj. | x | ^
Ah ta današnja djeca...........
Pozdrav ljudovi!!!!!
Kako ste mi danas?
Ne znan kako vama,ali meni je ovo vrime malo dosadilo,prvo kiša
,onda bura,a danas i jučer sunce i to toliko prži da je to nešto nemoguće
,al samo neka sunce sja,al manje:))))).......
U zadnje san vrime baš primjetila očajno ponašanje male dice,al u ovom slučaju mislin na dicu iz osnovne.Stvarno užasno puno psuju,ponašaju se krajnje primitivno,stvarno ne znan kako da se drugačije izrazin...Pogotovo način kako se odnose prema starijim osobama od sebe.
Mislin,jučer se vraćan iz škole,i prolazin kraj stare osnovne i vidin nekog prvašića ili drugašića,a on mene pogleda i kaže mi : " Mala šta buljiš!!! "
Meni je ovo zastrašujuće. Sićan se ja kada san išla u niže razrede osnovne, starije su osobe,pa čak i petaši bili za mene i moju generaciju pojam i sa svima smo se uvik odnosili sa barem nekakvim poštovanjen,pa čak kad san tek ušla u srednju,maturanti su nam bili kraljevi. Da, tako je to prije bilo, mi smo se na neki način i bojali svih starijih od nas,a sada!
Sada je to ošlo u toliku krajnost da se na kraju triba bojat male dice, običnih klinaca....
Nekad mi stalno pofale ta dobra stara vrimena............
Al štaš, tako je to u životu, sve se minja,zar ne
Moji ljudovi,šta da van još kažen,,,,,,,,,,,,,,odgodili smo danas razrednici provjeru i nismo naravno radili ništa,imali smo samo 2 sata,škola je postala čista zafrkancija bez obzira na to koliko je teška.....
Pozdrav prvo mom suradniku,a onda svima vama ostalima,veeeeeliiiiiiiiiiiiiiiikaaaaaaaaaaaaaaaaaa pus@@@@@@@@@@@@@
Čitamo se
ostavi trag… (6) | printaj. | x | ^
Eksperiment
11.03.2007. u 15:59 |
ostavi trag… (1) | printaj. | x | ^
VrImE
Vrime je stroj za ubijanje
Vrime se ne boji nas
Vrime nas trati i život nam krati
Pokušava nas progutati
Stiska nas sa svih strana svita
Da li nas sudbina boli,vrime se ne pita
Samo grabi,ruši ubija
Strpljivo propušta pijesak u drugi dio pješčanog sata
Želi obračun ode i sada
Al ja se ne predajem
Nema bile zastave
I nikad je neće bit
Od vrimena se neću krit
Krećem u nove pobjede.....
Vrime mi se pokušava narugati
Slomiti me,progutati
Neka se samo usudi....
Kroz pijesak ću protrčati,
Staklo razbiti
Od vremena pobjeći
Totalno se izgubiti!
Neka me traži i milom i silom
Moja volja je jaka
Ne predajem se,
Gazim nevolje sa stilom........
ostavi trag… (2) | printaj. | x | ^